Stari običaji za svadbu
U celom svetu čin venčanja je okružen raznim običajima i verovanjima. Svadbeni običaji i verovanja se prenose sa kolena na koleno a zadržani su da budućim mladencima donesu sreću i uspeh u braku.
Kako u svetu, tako i kod nas, običaji i verovanja vezana za svadbu sprovode se kako bi zabavili goste na venčanju i doneli sreću u bračnom životu mladenaca. Na primer, srebrni novčić u cipeli je trebalo da obezbedi mladencima bogatstvo u životu a zvuk crkvenih zvona na kraju ceremonije predstavljao je radosnu javnu objavu o sklopljenom braku. Ajde da vidimo koji još svadbeni običaji postoje.
Gađanje jabuke
Postoje svadbeni običaji stari koliko i sam čin proslave sklapanja braka.
Ovaj običaj nalaže da mladin otac okači jabuku na najviše drvo u dvorištu, ponekad i na krov kuće. Mladoženja mora da skine jabuku pre nego što mladu izvede iz kuće. Mlada ostaje u kući sve dok mladoženja puškom ne skine jabuku sa drveta, pokazujući time svoju veštinu i sposobnost odbrane porodice. Kada voćka padne na zemlju, počinje kupovina mlade.
Ovo je jedan od najstarijih srpskih svadbenih običaja.
Nešto novo, nešto staro, nešto plavo, nešto pozajmljeno
Ovakvi svadbeni običaji su naročito karakteristični za Zapadnu Evropu i Ameriku. Iako su oni danas zabava za buduće mlade njihovo postojanje nije bezrazložno.
- „Nešto staro“ predstavlja predmet koji bi par dobio od starog prijatelja. Po običaju, ovo je bila stara podvezica koju bi mlada dobila od srećno udate žene u nadi da će sreću i stabilnost iz njenog bračnog života preneti i na novu mladu.
- „Nešto novo“ predstavlja nove avanture koje ce venčani par imati u srećnoj budućnosti.
- „Nešto pozajmljeno“ je obično predmet iz mladine porodice, veoma bitan za njih. Mlada mora da vrati taj predmet kako bi osigurala sreću. On je simbol ljubavi i podrške od strane porodice i prijatelja.
- „Nešto plavo“ datira iz starog Izraela gde je mlada nosila plavu traku u kosi koja predstavlja ljubav i vernost.
Bacanje sita
Neki svadbeni običaji danas ne mogu biti ispoštovani ali su i dalje zanimljivi.
Kada mladenci dođu u mladoženjinu kuću, nakon venčanja, ispred kuće ih čeka svekrva. Mlada od svekrve uzima sito u kome se nalaze žito i jabuka sa novčićima. Mlada žito iz sita, po starom verovanju, baca na četiri strane kuće kako bi donela polodnost i radost u kuću. Jabuku sa novčićima mlada baca preko krova kuće kako bi bračni život bio ispunjen srećom. Konačno, sito se baca na krov kuće a verovanje kaže ako sito ostane na krovu mladenci će opstati u braku.
Kićenje mladine kapije
Za mladinu kapiju pravi se luk od bršljana. Luk se ukrašava svežim cvećem, tilom i ukrasnim mašnama. Tako bogato okićen luk čuva se dugo na kapiji dvorišta iz kog je mlada otišla u drugu kuću. Običaj je da luk stoji na kapiji do verskog praznika Mladenci.
Zašto mlada nosi veo
Ono što je definitivno običaj kod svih naroda i vekovna tradicija jeste da mlada na venčanju nosi veo.
Kako je žena najranjivija na dan svog venčanja jer je u tranziciji između devojke i udate žene, čin venčanja smatrao se najpogodnijim momentom kada zle sile napadaju. Stari narodi su smatrali da stavljanjem vela mlada postaje zaštićena od demona i zlih sila. Iz istog razloga su svatovi pucali kada bi došli do mladine kuće, kako bi uplašili i rasterali demone. Kako bi zavarali zle sile svatovi nikad nisu išli istim putem.
Svadbeni običaji su se menjali vremenom, ali veo je ostao simbol venčanja.
Ko se daruje na svadbi
Običaj kaže da budućoj mladi svekar i svekrva, nakon veridbe, kupuju zlatnu ogrlicu i zlatnu narukvicu. Svi prijatelji i rođaci koji su pozvani na veridbu daruju mladu zlatom, vešom ili novcem.
A kada mlada dođe u mladoženjinu kuću ona ukućane daruje platnom, košuljom ili peškirom.
Nakon venčanja, kada svadbeni ručak počne mladoženja ne sme da jede dok mu tast i tašta ne stave novac u tanjir. U nekim krajevima običaj je bio da tast stavlja zlatnik u čašu napunjenu vinom. Mladoženja mora ispiti vino iz čaše i na taj način doći do zlatnika.
Darivanje kumova
Na venčanu poklone ne dobijaju samo mladenci već ih dobijaju i kumovi. Tačnije, kum se daruje pre same ceremonije venčanja kako bi se oterali zli duhovi.
Nakon ceremonije venčanja, kada se izađe iz crkve ili opštine, gosti viču „Kec kume izgore ti kesa!“ a kum baca sitan novac ka njima. Ovom običaju posebno se raduju deca koja se rastrče da sakupe što više bačenih novčića.
Ko kupuje burme
Običaj nalaže da burme kupuje kum. Uz burme, on kupuje i belo platno od koga mlada treba da mu sašije košulju. Danas se ovo retko sreće jer mladenci pokušavaju da što manje opterete kuma i njegov budžet pa burme kupuju sami. Platno se, umesto za košulju može iskoristiti u toku crkvenog venčanja kako bi se mladencima vezale ruke.
Stari svat
Posebno mesto na svadbi, pored kuma, ima stari svat ili starojko. To je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine porodice i on je svedok na crkvenom i građanskom venčanju.
Stari svat je bio okićen vencem ljutih paprika kako bi skrenuo pažnju zlih demona da ne nanesu zlo mladencima.On je drugi kum tj kum pored izabranog kuma i njegova najvažnija uloga je da bude domaćin svadbe i da vodi računa da sve protekne kako treba.
Detaljnije o starom svatu možete pročitati na Vikipediji.
Kupovina mlade
Pre 1846. godine bilo je potrebno izdvojiti značajnu sumu novca ili dukata da bi se otkupila mlada. Međutim, 1846. godine knez Aleksandar Karađorđević doneo je zakon kojim je ovaj običaj ukinut. Naredba je glasila: “Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem.” Do danas se zadržao ovaj običaj, ali više kao vrsta šale.
Ovaj običaj, takođe, i dalje je ostao veoma zastupljen. Mladin brat prodaje mladu, dok mladoženjin brat mladu kupuje. Mladoženin brat, odnosno dever, ima zadatak da se uz šale cenka za cenu mlade, da otkrije šta mladin brat voli, pa da ga podmiti, sve kako bi dobio devojku za svog brata.
Često, ako dever ne plati dovoljno mladu, dobija „lažnu mladu“. To obično bude muškarac ili starija ženska osoba prerušena u mladu. Deveri u ovom običaju su veoma domišljati i kreativni, znaju da donesu punu vreću metalnog sitnog novca za otkup, da podmetnu lažne ili stare novčanice ili da podmite igračkom mladinog brata, ako je u pitanju dete. Sve u svemu, ovaj običaj se zadržao samo kako bi dobrom šalom podigao raspoloženje kod svatova.
Kićenje svatova
Ritual kićenja svatova je vekovna tradicija. Tačno se znalo pravilo kićenja svatova i značenje cvetića za svadbe. Smatrano je da gosti okićeni ruzmarinom postaju ritualni učesnici svadbe.
Svadbeni običaji nalažu da se svatovi kite ruzmarinom koji je bio vezan crvenim koncem i kao takav smatran božanskom zaštitom. Cvetići za svadbu nastali su kombinacijom ruzmarina, lavande i cveća za koje se verovalo da je simbol plodnosti. Tako je ruzmarin štitio mladnece od zlih sila, a cvetići za svadbu donosili plodnost.
Barjaktar na svadbi
Barjaktar je uvek neko od bliskih rođaka ili mladoženjinih prijatelja ko je posebno duhovit i harizmatičan. Njegova uloga je da bude na čelu kolone svatova, da nosi barjak i da nazdravlja rakijom svim gostima. Kako danas kolona svatova skoro uvek ide kolima, barjaktar drži zastavu koja se vijori izbačenu kroz prozor auta i vozi sa sva četiri migavca uključena. On često peva, veseli se i podiže atmosferu od samog starta.
Kada se stigne po mladu, mladine sestre i mlade rođake kite barjak raznim poklonima. Barjaktar po ulasku u restoran postavlja barjak iza mladenačkog stola a nakom završetka svadbe barjak i poklone nosi svojoj kući.
Ponekad, ulogu barjaktara obavlja stari svat odnosno najstariji neoženjeni član iz mladoženjine porodice.
Ispraćaj kuma sa svadbe
Kum je svetinja pa se često kumstvo prenosi sa kolena na koleno tj nasleđuje. Kum bi trebalo da bude glavni gost na venčanju, da bude najveseliji i da podstiče ostale goste na dobar provod.
Kada on odluči da krene kući, kum ne bi trebalo da hoda po zemlji pa mu se daju dve stolice uz pomoć kojih treba da izađe, pri tome da mu niko ne pomaže. Kuma dok izlazi prati i deo muzike, vrlo često trubači.
Nakonče
Nakon venčanja, kada se vrate kući, pre ulaska u mladoženjinu kuću mlada podiže nakonče. Nakonče je najmlađe muško dete iz mladoženjine familije. Mlada ga podiže iznad glave i okreće tri puta u krug kako bi ona i mladoženja u braku imali mnogo zdrave i lepe dece.
Prenošenje preko praga
Iako nije potpuno poznato kako je ovaj običaj nastao i šta tačno simbolizuje, najzastupljenije je jedno verovanje i to da duše umrlih predaka aktivno učestvuju u životima živih i da na neki način zauvek “žive” u porodičnim kućama i to na samom kućnom pragu.
Iz tog razloga se pazilo da mlada, koja još nije uvedena u novu porodicu, ne zgazi prag svoje nove kuće, kako ne bi nagazila na duše predaka. Verovalo se da su njene stope precima još uvek nepoznate i zato ju je mladoženja morao prenositi, kako bi izbegao njihovu eventualnu ljutnju.
